НОВИ ПАРОХ У ГЛОГОЊУ

По Одлуци Владике Никанора, Еп. Бр. 626 од 12.08.2014. године потписник ових редова је закључно са 31.08.2014. године, разрешен свих дужности у Црквеној општини и парохији Глогоњ. На исту је од 1. септембра постављен јереј Владимир Петковић, парох друге парохије у Јабуци.

јереј Иван Делић

бивши парох глогоњски

Поклоничко путовање - ОСТРОГ 2014

Српска Православна Црквена општина и парохија Глогоњ Вас у периоду 25. - 28. јул срдачно позивају на поклоничко путовање

ОСТРОГ 2014

План пута: Полазак 25. јула у 23 часа из центра Глогоња. Око 6 часова ујутру Света Литургија у манастиру Милешеви, потом прелазак границе са Црном Гором. Краће задржавање у манастиру Морача. Манастир Ждребаоник и поклоњење Светом Арсенију Сремцу, наследнику Светог Саве на челу Српске Цркве. У вечерњим сатима долазак у Манастир Острог, поклоњење Светом Василију Острошком, вечерња служба и конак. У 6 часова ујутру Света Литургија у Горњем манастиру (они који се буду припремили Постом и молитвом могу да се причесте). Око 9.30 полазак ка Приморју. Око 12 часова долазак у Петровац. Дужа пауза. Један део групе може на море, други иде у манастир Режевићу. Око 19 часова полазак за Србију. Долазак у Глогоњ око 7 часова ујутру.

Цена пута 3.500 динара (на бази 40 путника).

Од докумената довољна је ВАЖЕЋА ЛИЧНА КАРТА (са роком важења 28. јул 2014). За децу је потребно да имају: Оверену Сагласност родитеља за прелазак преко границе, Извод из књиге рођених и нешто од докумената.

Рок за пријаве и уплате је 20. јул.

Информације, пријаве и уплате код оца Ивана Делића на телефоне 011/8871-420 и 064/137-9836, као и код Дорела у Месној заједници Глогоњ.

Статистика Поклоничких путовања мај 2009 - јул 2013. године

У периоду од неких 50 месеци укупно је 201 верник путовао са мном. Наравно најбројни су били моји Глогоњци мада и из осталих места тај број није био мали.

Укупно из 25 места, градова и села, су људи путовали са мојом маленкошћу а ипак сам само за једно село парох. По местима статистика је оваква:

Глогоњ                                                  77 путник.
Панчево                                                24 путника.
Падинска Скела                                   16 путника.
Сефкерин                                              14 путника.
Опово                                                    13 путника.
Качарево, Београд и Врбовски по        9 путника.
Банатски Брестовац                               4 путника.
Чачак и Салаш по                                  3 путника.
Баранда, Жарково, Крњача
Падинска Скела-Прелив и
Велико Градиште по                             2 путника.
Јабука, Овча, Борча, Обреновац,
Алибунар, Бежанијска коса,
Крагујевац, Смедерево,
Дебељача и Аустралија по                   1 путник.

Пастирски и свим срцем захваљујем се свима који су путовали са мном и желим да се број путника и места повећа, као и наша радост, из путовања у путовање.

Ваш отац Иван

Извештај и пастирски утисци са Острога 2013

И ове као и многих ранијих година Српска православна Црквена општина Глогоњ, предвођена мојом маленкошћу организовала је Поклоничко путовање за Манастир Острог и остале Светиње у периоду 19. до 22. јула.

Као и раније било је пуно отказа али и нових пријава. Као и раније није испоштован рок барем пет дана пред Путовање за пријаве. Као и раније било нам је лепо, чак овај пут чини ми се најлепше, најпобожније и најрадосније. Кренућу редом.

Идеја о новом путовању родила се наравно још крајем прошлогодишњег. Термин је помало био условљен годишњим одмором нашег возача Верољуба Ћирјанића Ћире из Опова па смо ишли средином јула. На пут је кренуло 36 путника, рачунајући и мене, и то: 17 путника из Глогоња, 4 путника из Панчева, 3 путника из Чачка, 2 путника из Сефкерина, Баранде и са Врбовског, по један путник из Опова, Бежанијске Косе, Качарева, Дебељаче, Смедерева, и моја пастирска маленкост. После одслуженог молебна за Путовање кренули смо у петак 19. јула око 23 часа. Успут је ушло неколико путника (у Панчеву и Београду). Изузетно расположење појачали смо Ћира и ја непрестаним шалама. Од умора очи су ми се намах склопиле пред Јабуку а кад ме пробудио ударац у лежећег полицајца у селу Јабука смех се разлегао бусом на мој повик: "Ћиро заборависмо путнике, кад си брже стиго до Жаркова." Велико задовољство причинио ми је и полазак са нама Весне Геошев, Ћирине супруге. Мала жалост је била у томе недостатак десетак путника који су у више узастопних наврата ишли са нама. У Чачку су нам се придружили Александар Класановић, мој вољени старији сестрић (цео аутобус га је у току пута звао "сестриће"), Ђорђе Делић, син мог брата од стрица, и Никола Зечевић, њихов друг. За разлику од ранијих година трудио сам се после Златибора да не говорим пуно како би људи а и ја могли да одморе. Око шест ујутру стигли смо у манастир Милешеву, наше прво духовно одредиште.

ПЕТРОВДАН 2013

На нашу велику радост

Преосвећени Владика наш Никанор

ће на Петровдан

у нашем новом храму

служити Свету Архијерејску Литургију.

Дочек драгог нам Владике је у 8.45.

Света Литургија почиње у девет часова.

Позивамо све Глигоњце и Глогоњке да се у што већем броју окупе и радују с нама.

Управа Црквене општине

и парохије глогоњске

Обавештење о одмору

Благословом Преосвећеног Владике Никанора, епископа банатског, користићу свој први свештеники годишњи одмор у периоду 15. до 30. маја.

У том периоду ће ме на парохијским дужностима замењивати јереј Владимир Петковић, други парох јабучки. За све Ваше потребе, заказивања и слично, можете му се обратити на телефон

064 1494 223 отац Владимир

Ваш парох

јереј Иван Делић

ВРБИЦА И ЦВЕТИ 2013

Позивамо вас да се у што већем броју окупите како бисмо заједно прославили

ЛАЗАРЕВУ СУБОТУ-ВРБИЦУ и ЦВЕТИ
улазак Господа нашег у Јерусалим.

Распоред Богослужења је следећи

ЛАЗАРЕВА СУБОТА - ВРБИЦА

8.30 часова - Света Литургија.

17 часова - Вечерња служба са Литијом и освећењем Врбица.

ЦВЕТИ

8.30 часова - Света Литургија.

јереј Иван Делић,

парох глогоњски

Свети Владика Николај о поштовању свештеника

Поштујте браћо, свештенике своје. Они су слуге Христове и представници апостола Христових. Њихова је служба тешка, њихова одговорност пред Богом огромна. Они се моле Богу за све нас. Они својим рукама и молитвама припремају св. причешће, којим се ви са Богом сједињујете. Они вас дочекују кад се рађате, они вас испраћају кад умирете. Они за вас Богу одговарају.
Свети Сава је рекао: "Ако је поп грешан, молитва његова није грешна". Не осуђујте свога свештеника, не ружите га, не гоните га. За своје грехе он ће одговарати Богу више него ли ви за своје, јер је свештеник Бога живога. Ако је свештеник грешан, поштуј га и поштовањем ћеш га застидети и он ће се поправити. Ако ли га осуђујеш и ружиш, он ће постати још гори. Поштујте браћо, свештенике своје.
Немојте се правити паметнији у духовним стварима од свештеника. И ако све не твори што треба творити, по слабости својој, он зна шта треба говорити. Питајте га о путу спасења и слушајте речи његове. Молите га, да вам објасни и он ће вам објаснити. Ја сам исповедио неке, који су се кајали што су осуђивали свога свештеника.
Свештеник има свој суд и свога судију. И ако греши, знајте, да га казна неће обићи. Но, немојте му ви бити судија. Он велико бреме носи и велику одговорност има. Отуда је и његово спасење теже него ваше. Зато вас молим, браћо, поштујте свештенике своје.

Богослужења - Бадње вече и Божић 2013

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЗА

БАДЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЋ 2013.

БАДЊЕ ВЕЧЕ

16 часова - Вечерње Богослужење, у наставку освећење бадњака

БОЖИЋ – 1. ДАН

8 часова – Света Литургија

БОЖИЋ – 2. ДАН

8.30 часова – Света Литургија

СВЕТИ СТЕФАН

8.30 часова – Света Литургија

О СЛАВЉЕЊУ И ПРЕНОШЕЊУ КРСНЕ СЛАВЕ

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве (СПЦ), донео је, на предлог протојереја Душана Колунџића, 15. маја 1985. г. ову одлуку:

“Будући да је Крсна слава празник “Мале цркве”, то јест породице, то и најмања породица треба да је слави. Кад се син одвоји у посебно домаћинство, поготово кад се ожени, дужан је да прославља Крсно име, без обзира што га отац слави у старом дому.

У знак поштовања родитеља, тако важну ствар, као што је оснивање породице и самосталност слављења Крсног имена, синови су дужни да о томе обавесте оца и замоле га да им то благослови. Ако би отац одбио или не би хтео “предати” Славу, синови треба да се обрате свештенику у месту где живе, за савет и благослов.”

Према Уставу СПЦ “Свети aрхијерејски сабор, као највише јерархијско представништво, црквено-законодавна је власт у пословима вере, богослужења, црквеног поретка (дисциплине) и унутрашњег уређења Цркве, као и врховна судска власт у кругу своје надлежности.”

“Све одлуке Св. aрх. Сабора, канонске и црквене природе, које се односе на веру, богослужење, црквени поредак и унутрашње уређење Цркве, пуноважне су и извршне.”

Према томе, одлуке Св. арх. сабора су обавезне за све чланове СПЦ, а то значи, да горња одлука обавезује и родитеље и синове и да је свака породица, ма где се налазила, дужна да прославља свог домаћег заштитника, своју Крсну славу. Јер, установа која доноси законе у својој надлежности, има право да их, према потреби и околностима, тумачи, допуњава, па и мења.

Дубоко се захваљујем протојереју-ставрофору Душану Колунџићу, свом драгом сабрату и саслужитељу што ми је дао могућност да овај његов текст и одлуку Светог архијерејског Сабора наше Српске Православне Цркве поставим на сајту парохије.

свештеник Иван Делић

парох глогоњски

Кратки утисци сапутника на Острог

Помаже Бог!

Да не будемо пуно себични овај пут дајемо текст о путовању једног од верника, Данила Јаћимовића из Качарева

Put Ka Svetom Vasiliju
2012.
Putujemo gledam kroz prozor .Srbija mi je osirotela na njoj se vidi ekonomska kriza sve stoji ali mi idemo tamo gde je sve uvek novo i jedino novo pod Suncem ?Tamo gde su netrulezne mosti Svetog Vasilija .Visegrad stari most imam utisak da je jos tu strasni graditelj Abidaga sve mi izgleda novo iako su prosli vekovi ostavljamo most i idemo dalje .Prolazimo Srpsku Republiku i u Gorazdu vidim sve strahote rata .Idemo Preko Sutjeske gde je ostavljeno mnogo zivota sve to znam i osecam tu je negde i Sava Kovacevic ubijen ne Nemackom rukom nego nekom rukom iz svojih redova kukavicki u glevu.Napustamo ovo mucno ali lepo mesto i polako idemo ka Hercegovini punoj Jama ali i Zemlji Santica i Ducica i Save Vladislavica i onda iznenada prolazimo pored sela Korita tu je negde Jama tu su nasi novi Sveti Mucenici izgovaram im u sebi kratku molitvu gledam dalje prema Trebinju .Bog ovaj Grad nije stedeo u lepoti prvo vidim Crkvu na Hrupjeli pa Gracanicu Majko Bozija koliko lepote predivan Saborni Hram sve je lepo i Andjelkina kuca ostaje mi ovaj grad vecno u srcu.Idemo dalje ka cilju ka Ostrogu stizemo i krecemo .Gornji Manastir cekamo u redu da celivamo svete mosti tiho se molimo Svetitelju da nas pusti da iako gresni budemo pored njega.Ziv je sveti Vasilije telo mu je toplo ko i nama osecamo blagodat i spavamo a on nas cuva.Ujutru je rana Liturgija uzimamo u sebe Krv i Tjelo Hristovo ono naj svetije u Vaseljni .Moji su kumovi imali dar od Boga da pomognu da se kod svetitelja unese bolestan covek kakav su tek oni dobili Blagoslov od Svetitelja.Kod Crkve Mucenika Stanka me je uhvatila neka tuga ne mogu da unutra vrata su zakljucana da celivam Svete Ruke koji nisu tele da pokazu Manastir i u tom dolazi Devojka i Otvara Crkvu celivam ruke i pitam se o Promislu Bozijem.U Dajbabama celivamo mosti Svetog Simeona idemo dalje jedni ostaju u Petrovcu a mi idemo u Manastir Rezevice a tamo Otac Voja Bilbija rucamo u Manastiru a hrana je slatka kao med celivam mosti Optinskih svetim i provodimo divno vreme.Vracamo se opet je tama ali u Srcu svetlost i nada da smo bar malo bolji nego pre puta.

Ваш парох

Духовни извештај са Поклоничког путовања на Острог

Помаже Бог!

И ове као и ранијих година једна мала поклоничка групица кренула је пут Острога, једне од највећих светиња са наших крајева. Охрабрени повратком Ћире, возача који нас је и пре две године возио тамо, у групи од 51 путника и два возача нађе се заједно двадесет поклоника из Глогоња (тринаест потпуно нових, барем од оних који су путовали са мном раније), по осам из Опова и Качарева, троје из Сефкерина, двојица из Панчева, две путнице са Прелива (код Бесног Фока), као и по један поклоник из Врбовског, Бежанијске Косе, Обреновца, Банатског Брестовца, Алибунара, Крагујевца, Падинске Скеле (моја маленкост). Да би ово путовање прерасло у интерконтинентално побринула се сестра Драгица (родом и пореклом наша Глогоњка) из Аустралије.

Кренусмо у лепу прохладну ноћ око 23 часа из центра села. Пред пут као што и приличи таквом путовању одслужен је молебан за путовање, где смо од Господа измолили Благослов за путовање. У Панчеву се придружило десетак путника, на силаску са Панчевачког моста још двоје, један код Сајма и један путник у Горњем Милановцу.

Атмосфера путовања је умногоме подсетила на ону од пре две године. Као и тада побринух се да путници буду што опуштенији, па сам засмејавао (за разлику од пре две године, шале и опуштеност су почели већ у Београду, нисам чекао Чачак).

Претходних година смо имали намеру да се духовно припремимо за пут гледањем филма о Преносу моштију Светог Василија са Острога у његову родну Херцеговину сада већ давне 1996. године. Сада се та намера и остварила. Филм смо одгледали на самом доласку на Рудник где смо направили прву паузу.

После малог предаха настависмо даље. Пошто је аутобусу било доста супружника као и оних који су већ дуго у емотивној вези понесох од куће филм који ме итекако одвратио од помало незрелог живота и припремио за брак и одговорност коју брак носи. Народ је итекако лепо примио гледање тог филма, а они који још увек нису у браку понесоше (надам се) чврсту жељу да се што пре венчају и чвршће вежу једно за друго.

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ ОСТРОГ 2012

Српска Православна Црквена Општина Глогоњ и њен парох позивају Вас од 27. до 30. јула 2012. године на путовање

ОСТРОГ

Полазак је у петак 27. јула у 23 часова из центра Глогоња. Повратак из Црне Горе у недељу 29. јула око 19 часова (У Београду смо у понедељак 30. јула око 5 часова).

Програм обухвата посету Вишеграду, Фочи, обилазак Требиња и Тврдоша, поклоњење Светом Василију Острошком у Острогу. Обилазак манастира у Приморју. Купање у Петровцу(по жељи).

Цена: 3.500 динара по особи (на бази 41 путника, могућа доплата по потреби).

Путници из Панчева и околине улазе у аутобус на тзв. Водној станици у Панчеву (између Преображенске цркве и семафора код хотела Тамиш) око 23.30.


Путници из Београда, Падинске Скеле и околних места улазе на станици ГСП аутобуса у бившој улици 29. новембра испод П. Моста ка граду око 23.45.

Пријаве, информације уплате и предаја докумената (лична карта је довољна) до 20. јула на телефоне 011/8871-420 и 064/1379-836.

НАСТАВАК ИЗГРАДЊЕ ХРАМА У ГЛОГОЊУ

Велика је ствар, велика част и велика Благодат бити православни свештеник. Пастир душа људских. Свештенослужитељ. Велика част дата нам од Бога да приносимо Његово Пресвето Тело и Часну Крв за спасење наше и свих људи Божијих.

Ипак, многи од нас имају једну муку. Ту муку, тај подвиг знају добро сви они који као православни свештеници служе на Западу. Муку звану - служење у изнајмљеним или уступљеним римо-католичким храмовима, обичним кућама и просторијама. Муку да се на Богом дарован начин од таквог стања дође у стање служења Свете Литургије као врхунца свих служби Богу нашем у Православном храму. Многи од оних који су искусили ту муку на својим парохијама нису дожвели да им се та мука прекрати, да им Господ оствари жељу срдаца и бића њихових. Да на парохијама саграде православни храм и да служе у њему.

НОВОСТИ У ХРАМУ У ГЛОГОЊУ

Вољом Божијом, молитвама Св. апостола Петра и Павла и Вашим добровољним прилозима успели смо да мало поновимо наш храм, да га учинимо лепшим, светлијим, радоснијим и Богу угоднијим.

На почетку 2010. године смо, као што Вам је познато, извршили Освећење плаца за нови храм и Крста на месту где ће, ако Бог да, бити центар Светог Олтара у новом храму. Том приликом је прикупљено 26.400 динара од добровољних прилога. Од тих средстава смо набавили нови Крст за Часни Престо (централни сто у садашњем Олтару на коме се служи Св. Литургија), два нова чирака за свеће и Носач Кадионице. У току ова три месеца прикупили смо још 13.000 динара од прилога у храму у периоду јануар-март и 30.000 од разних приложника (међу којима морам поменути г-ђу Мару Милановић из Банатског Новог Села као и супружнике Владету и Персиду Пандуровић из Крњаче, који су својим прилозима омогућили набавку два нова Барјака за Литију, као и своју супругу Босиљку која је приложила Плаштаницу за Велики Петак. Такође овим путем помињем и захваљујем се супружницима Живиславу и Верици Ђуричић, који су израдили и поклонили Постоље у које ћемо положити Плаштаницу после Опела на Велики Петак).  Наравно, захваљујем се чтецу Милану Ружичићу, прислужнику Олтара Руске Цркве у Београду, Дивни Николић из Падинске Скеле, Милени Плахћински, нашој куми из Падинске Скеле; Мири Граоњи из Батајнице, Тиосави Тадић из Борче и Владу Зарков из Бановаца, службеницима ГСП-а; многима из Банатског Новог Села (међу њима: Драгану Пролету за прилог и помоћ у пребацивању набављених ствари за храм,  Мићи Антићу за добро и велико срце, удовици Милици-Миљи Којић-мајци нама добро познатог Синише Којића, Далибору Росићу-приватнику и власнику СТР Папагај, који нам је небројено пута помагао кад нам је било тешко и радовао се у нашим радостима, Стевану Калкану, возачу ГСП-а и доносиоцу радости у наша срца кад је требало, куми Јованки Јовић, куми Јованки и куму Максиму Божићу, Јови Андрићу, и последњем али само у овом списку Остоји Петровићу - пензионисаном вишедеценијском домару Богословског Факултета СПЦ у Београду).

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Христос васкре из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима Живот дарова! Тим речима и том песмом Црква слави најрадоснији празник васцелог рода људског - Васкрсење Христа Спаситеља. Ове године имали смо прилику и част да видимо како Христос васкрсава у лепоти нашег храма, па и у душама и срцима свих оних младих Глогоњаца, младих жељних радости, среће, заједништва и љубави.

Свима топло захваљујем што су се у оноликом броју одазвали и најпре били на Врбици, литији за децу на Лазареву Суботу која ће, надамо се, постати нова традиција у Глогоњу за све младе и старије родитеље и њихову децу. Било је око три стотине оних озарених срећом и радошћу.

Такође се топло захваљујем свима онима који су били у нашем храму за Велики Четвртак и Велики Петак при побожном читању Страсних (Страдалних) Јеванђеља), изношењу Плаштанице и Опела. Највише се топло захваљујем и свима који су срцем, душом и ногама били на Васкршњој литији у поноћ, у ноћи уочи Васкрса. Уједно молим за опроштај за мало бржи темпо.

Овим најављујем и могућност да ускоро започнем и одржавање Православних трибина за младе као и објављивање краћих Правила понашања како у храму тако и при обредима (крштењима, опелима, венчањима), са надом да ћете књижицу тих Правила радо набављати и читати.

Овим путем позивам све моје Глогоњце и Глогоњке да све фотографије које су сликали пошаљу на мој лични е-маил ivce970@gmail.com како бисмо исте поставили и на наш сајт. Слике које имам ускоро ће бити постављене.

Свештеник Иван Делић

парох глогоњски

Реч иконописца о слави форума Светосавље.орг

Реч иконописца

Уместо мојих штурих речи нудим реч једног од наших гостију, реч иконописца и пислужника Војислава Луковића, брата Воје

Христос Воскресе.

Hristos Voskrese.

СЛАВА ИНТЕРНЕТ САЈТА СВЕТОСАВЉЕ

Милошћу и љубављу многих који посећују и пишу на православном интернет сајту Светосавље.орг  одлучено  је да се у недељу 22. маја прошле 2011. године слава овог сајта обави код нас у Глогоњу.  Стога позивам све Глогоњце да се у што већој мери окупе на Светој  Литургији да се понашамо као прави гостољубиви домаћини.

Ваш отац Иван глогоњски

БЕСЕДА НА СВЕТОГ САВУ 1966. ГОДИНЕ

Недавно се чула реч једног Руског амбасадора са питањем: "Има ли овде Срба?" Многи су то питање упамтили и оно их је обрадовало. Неко се ипак брине за нас. Оно што ми је упало у очи је да се његов поглед вртео унаоколо а зацрвене зенице нису могле да се усредсреде. Као да нико никада, осим њега није бринуо за нас. Да то није тако, показаће дефинитивно и ова беседа Преп. Јустина ћелијског, новојављеног српског светитеља.

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)
САБРАНЕ БЕСЕДЕ

ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ I

Беседа 2. на Светога Саву

1966. године у манастиру Ћелије

Данас је Свети Сава, али данас је српски Велики Петак. Данас је Свети Сава, требало би да буде највећи празник после Ускрса, а данас је српски Велики Петак. Данас је Свети Сава, требало би да буде празник највећи после Божића, али ово је данас српски Велики Петак. Гле, како је тужна земља Србија, како је мрак попао земљу Србију. Каква тмина! Каква помрчина! Где су Срби? Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, како мало!

Хајде да учинимо један кратак хаџилук по земљи Српској, хајде да видимо како се празнује Свети Сава по земљи Српској. Хајдемо до Београда, старе српске престонице. У Београду, шта је? Све радње отворене, сва надлештва раде. Људи, шта је то? Ево одговора: На Теразијама Свети Сава распет на крсту, на Теразијама београдским, на главном тргу, на главној раскрсници, на главном путу и путевима раскршћа Европе, Азије и Африке, ето Срби подигли крст и распели на њему Светога Саву. А он тужан и пун љубави за несрећно потомство своје, вапије са крста: Господе, опрости им, јер не знају шта раде.

Хајдемо мало даље, хајдемо до Универзитета. Шта је то? Празан, нигде никога нема, нигде никога на Светога Саву на Универзитету. Омладина! Ко? Ко је води? Нема Светога Саве на Универзитету, нема духа његовог, нема Христа његовог. А кога има, ако Христа Бога нема, ако Светог Саве нема? Крст пред Универзитетом и на њему распет Свети Сава, и бруји његов тужан и сетан глас, његов глас који се чује од земље до неба: Господе, опрости им, јер не знају шта раде!

Хајде даље по несрећном Београду и тужном хаџилуку нашем, хајдемо до Патријаршије. Гле, и пред Патријаршијом крст, гле и на крсту распет Свети Сава! Шта је то? Откуда то? Од раскола! Свети Сава распет јауче и плаче пред Патријаршијом и вапије са крста: Господе, опрости им јер на знају шта раде!

Такав је мрак, такви крстови по Београду. А Свети Сава где се у Београду слави? По црквицама, по црквама као по збеговима, тамо дечица, тамо њихови родитељи, ето они славе Светога Саву, а храм Светога Саве који је почео да се зида пре толико деценија претворен у гаражу! И пред тим храмом крст и Свети Сава плаче над кукавним Српством и вапије: Господе опрости им, јер не знају шта раде!

Хајдемо даље, напустимо мрачни и срамни Београд. Хајдемо у Шумадију, хајдемо у наша шумадијска села. Данас је Свети Сава. Школе треба да брује од песме Светоме Сави, а тамо у сваком селу школа затворена, нигде ђака у њој, нигде ученика, нико не слави Светога Саву. Школа устала против Светога Саве. Пред сваком школом у сваком селу шумадијском, било то у Љигу, у Милановцу, у Петровцу, Јагњиловцу... Пред сваком школом крст, и на крсту распет Свети Сава, а његова болна и тужна уста понављају непрекидно: Господе, опрости им, јер не знају шта раде!

Манастир Светог Луке

Манастир Светог Луке, десетак километара у брдима изнад Варварина, чудо је наших дана. Само пре 4 године, на овом месту владало је трње и непроходни честар, застрашујуће и за авантуристе попут Индијане Џонса, описују нам наши сведоци. Данас, тај исти пропланак над питомом моравском долином, култивисан је видиковац, оивичен декоративним зидом и масивном средњевековном капијом, пун цвећа и дрвећа. Одавде се пружа узбудљив поглед десетинама километара у даљину, све до Параћине и Јагодина. Шта више, кажу нам, ако умете да гледате, одавде су перспективе још пространије, јер манастир Светог Луке постаје нови духовни центар, који расте и инспирише околину.

МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ 2008/2009!

МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

*СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ

О БОЖИЋУ 2008. ГОДИНЕ*

*ПАВЛЕ*

*МИЛОШЋУ БОЖЈОМ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ
БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ
ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ - СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ
СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА
ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ НАЈРАДОСНИЈИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:*

*МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!*

Сваке године, драга децо духовна, па ево и ове, дочекујемо Божић, рођендан Сина Божјег, са радошћу, вером, надом и љубављу. Зашто? Зато што се у том догађају остварила „пуноћа времена", па је Бог Отац, „послао Сина Свога Јединородног да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни" (Јн 3,16). Тај догађај је и пуноћа космичких и историјских збивања: све што се у творевини Божјој и у историји људској догађало, добило је у том дану, „који створи Господ", своју пуноћу и своје остварење. Улазак Бога у матицу живота представља, такође, испуњење свих најдубљих људских тежњи посведочених и пројављених у свим земаљским народима пре Христовог рођења. Његовим рођењем засијала је свету светлост богопознања. У тој Божанској светлости открио нам се смисао света, природе и коначни циљ човековог постојања и постојања свих створења, свих видљивих и невидљивих светова.

У Христу Господу, Кога у Символу вере исповедамо као „Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова, Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног а не створеног, једносуштног Оцу кроз
Кога је све постало, Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек..." - остварена је једном за свагда победа над несавршенством, грехом и смрћу.
Јављањем пуноће Његовог Божанства и Његовим сједињењем са људском природом, остварена је и пуноћа човековог бића и његово савршенство. Несливено, непроменљиво, нераздељиво и неразлучно јединство и заједница у Богочовеку
Исусу Христу божанске и човечанске природе, обдарује свет и човека, човечанство, неразоривом истинском и вечном, богочовечном заједницом, Црквом Божјом.

Од дана Христовог рођења свет више није и не може бити оно што је био. Људска природа и свет, испуњени квасцем вечног Живота, стичу могућност да буду нови човек, ново небо и нова земља, ново вечно човечанство. Зато је само Христос изговорио и могао да изговори речи: „Гле, све творим ново" (ср. Отк 21, 5). Он, као „Једино ново под сунцем", вечно обнавља све што постоји;
Светлост Његова просвећује све и сва, обасјавајући сваког човека који долази на свет (ср. Јн 1, 9).

Као такав, Христос је и „Пуноћа Закона и пророка" како Сâм за Себе каже: „Нисам дошао да укинем Закон и пророке него да испуним" (Мт 5,17). Ова реч - „да испуним" - има двојако значење: да извршим Закон, с једне стране, и да св

Божији позиви

Дух дише где хоће. Овим богонадахнутим речима Св. апостол Павле описује намере и деловање Светога Духа, чијом вољом, призивом и деловањем постадосмо постављени на одређена места и дужности. Сваки позив који се обавља из љубави и који се срцем врши (а не жељом за каријером, претераном амбицијом, чежњом за високим функцијама, итд.) долази од Бога. Један од таквих позива је и: „Буди свештеник, напасај Речју Мојом и старањем Мојим Моје стадо.“

Вољом Божијом и Његовом милошћу одазвао сам се на тај позив у мери моћи, са жељом на неуморно служим Богу, Цркви и Божијем народу без обзира на околности. Те околности нису биле нимало лаке Св. праоцу Авраму па је ипак напустио родну земљу и, кроз пустињу, пошао за Богом ка Обећаној земљи коју му је Бог показао и обећао да ће бити његова кроз потомство. Аврам се није уплашио ни одбацивања од стране родбине, ни временских неприлика (пустињског ветра, песка), ни пустињских животиња, нити пак разбојничких група које су и тада (а то чине и сада) нападале караване и све у њима. Аврам је ишао за Богом. Срце га је вукло. Захваљивао је Богу на свему.Аврама нису спречиле околности.

УВОДНА РЕЧ

Поштовани и Богом вољени парохијани !
Вољом Божјом започињемо поновно објављивање нашег листића, тј. листића православне парохије у Глогоњу.
Иако тек почињем свој пастирски и свештенички рад на њиви Господњој, осећам да Вам је потребнопуно љубави, усрђа и молитвеног труда уз понашање које и приличи мом позиву.
У листићима који следе наћи ћете пуно основних обавештења о нашој православној вери, о молитвама за заштиту од злих чини и магије која можда постоји у Вашем месту, о посту, Светом Причешћу које је најјаче оружје против свих зала овога света.
Радо и свим срцем примам све Ваше сугестије како би наш заједнички рад на спасењу наших душа, што је превасходни циљ свих пастира наше Цркве, био што плоднији и како би Ви били задовољнији околностима Вашег живота.

Поштовани и Богом вољени парохијани! Вољом Божијом

Свештеник Иван Делић, Ваш парох

ЛИСТИЋ МОЖЕТЕ СКИНУТИ СА ОВОГ ЛИНКА