Реч иконописца
Уместо мојих штурих речи нудим реч једног од наших гостију, реч иконописца и пислужника Војислава Луковића, брата Воје
Христос Воскресе.
Hristos Voskrese.
Neuobicajeno toplo majsko jutro zateklo nas je u Glogonju, selu nedaleko
od Beograda, u hladnoj, staroj, katolickoj crkvi.
Tragovi nekih ljudi koji su davno pohodili ovaj hram vidljivi su svuda oko
nas. Njih vise nema, a ni nihovih potomaka. Ostalo je samo ono sto su
ostavili iza sebe. Hram ukrasen po obicajima toga vremena i te konfesije.
Bojene skulpture i natpisi na nemackom ionako hladnu gradjevinu cinili su
jos hladnijom. Potreban je napor da bi prihvatili cinjenicu da su
prvobitni graditelji ulozili trud i ljubav u to, za pravoslavne veoma
strano okruzenje.
Iza niske pregrade koja razdvaja oltarski prostor od glavnog broda crkve,
nalazi se drveni sto na kome su kandila i svecnjaci, i antimis na kome
sluzi o.Ivan po blagoslovu nadleznog episkopa, g.Nikanora.
Nema Carskih dveri, ni djakonskih, nema zavese ;-)
Levo i desno od ulaza u oltarski deo, na ogradi, nalaze se ikone Presvete
Bogorodice i Gospoda Isusa Hrista. Na stolovima sa strane takodje nase
ikone. Sve deluje jako cudno za oko naviklo na jednoobraznost nasih
tradiconalnih hramova.
Ali, Crkvu cine ljudi koji su u njoj.
Zvuk zvona koja kao da hoce da izlete iz zvonika (nezne ruke brata Milana
:-) okupila su par mestana i Svetosavce u crkvu.
Pre Sluzbe, Hazdi Slobi i meni o.Ivan cita molitvu za ulazak u oltar, koja
se cita oltarskim prisluznicima prilikom "stupanja u sluzbu".
+++
MOLITVA ZA UVODJENJE U OLTAR glasi:
Blagosloven Bog naš...
Care nebeski (sa dizanjem ruku, mogu da ih dižu i prislužnici),
Trisveto, Oce naš, Jer je Tvoje Carstvo... 12 puta Gospode pomiluj, Hodite
da se poklonimo, Psalam 50.
Onda Tropar i Kondak hrama otpeva se pa se doticni uvodi u Oltar kroz južne
dveri i staje se sa Južne strane Sv. Prestola i govori onaj koji je uveden:
"Blagoslovi mene Gospode da se unesem u Oltar Tvoj sveti i da se poklonim
Svetome Presstolu Tvome i Tebi Gospode", i pravi veliki poklon kao pre ove
molitve (dva pre i jedan posle).
Ovu mollitvu uz poklone govori i sa Istocne i severne strane Svetog
Prestola.
Onda se otpeva Dostojno jest, i sveštenik pouci doticnoga kako se poslužuje
u Svetom Oltaru i št je crkvenjakovo (ako ima crkvenjaka).
+++
Ovu molitvu o.Ivan je dobio posle rukopolozenja od svog duhovnika,
stampanu u jednom starom dopolniteljnom ruskom trebniku (tacan naziv i
godinu stampanja poslacu kada se o.Ivan cuje sa svojim duhovnikom).
Posle molitve i blagoslova stihara, dva "mlada" oltarnika dobijaju
instrukcije o.Ivana, koji zapocinje proskomidiju.
Nakon citanja poduze liste sa imenima (Izmedju ostalih, sva imena sa
Svetosavlja i sa Facebooka koja su bila prilozena-negde oko 6 strana sa po
nekoliko stubova imena), i zavrsene proskomidije, Milan se opet istice
potezuci konopce zvona "za medalju":-) oglasavajuci pocetak Sluzbe.
Sa vozglasom "BLAGOSLOVENO CARSTVO...", sve dolazi na svoje mesto...opet
smo u pravoslavnoj Crkvi, i sve je poznato :-)
Nikola, iskusni pojac za pevnicom, nadoknadjuje hor.
Sloba se istice sa kandilom, ja sa svecama. Bratska "podela posla".
Sve tece uobicajenim tokom.
Nakon Liturgije, secenje kolaca.
Ira i Sloba su spremili lep kolac i ukusno zito.
Dragan Pavlovic iz Jakova (Serbian Folklor Asosiation) prijavljuje se za
sledecu Slavu i dobija deo kolaca kao novi domacin.
Iz crkve odlazimo u Omladinski klub u neposrednoj blizini.
Danijela i Aleksandra pripremaju "tamo nesto po kuhinji", Dragan secka
salatu, Ljilja i Ira postavljaju stolove, a Milanu, Ljubomiru Stojkovichu
i meni je zapao tezak posao nadgledanja kompletne operacije ;-)
Sloba sve organizuje, po obicaju. Pa mora i to neko. Njemu uvek najtezi
zadaci, ali on to hrabro nosi na svojim nejakim plecima ;-))
Nakon blagoslova o.Ivana koji nije skrivao svoju radost zbog uloge
domacina koja mu je pripala ove godine, zdusno smo prionuli slavskoj
trpezi. Obzirom da smo rano poranili, i da smo se prilicno zadrzali u
crkvi, nije nam palo tesko :-)
Ovom prilikom treba posebno pohvaliti Irin slavski kolac i zito, Ljiljinu
rusku salatu, Aleksandrinu i tortu o.Ivana, kao i majstorsku tehniku
seckanja krastavca za salatu brata Dragana iz Jakova :-)
Da je sve bilo ovako kako sam napisao, svedoce izvrsne fotografije sestre
Danijele koju smo jedva ubedili da ostavi kameru zbog torte (doduse,
bila je uvidjavna i nije dozvolila da je mnogo ubedjujemo... ;-)
I tako...doslo je i vreme povratka u Beograd.
Ostavili smo naseg ljubaznog bachushku Ivana i Glogonj, a mi smo se
prepuni utisaka (i slavske torte) vratili u realnost.
U ime svih nas koji smo bili u Glogonju, zahavljujem se o.Ivanu na
domacinskom doceku i ocinskom staranju.
Doci cemo opet da budemo u sabranju, i necemo cekati neku "posebnu
priliku" kao sto je bila ova.
Svaki dolazak i druzenje sa o.Ivanom je "posebna prilika" :-)
U Hristu
Vojislav zograf
Уместо мојих штурих речи нудим реч једног од наших гостију, реч иконописца и пислужника Војислава Луковића, брата Воје
Христос Воскресе.
Hristos Voskrese.
Neuobicajeno toplo majsko jutro zateklo nas je u Glogonju, selu nedaleko
od Beograda, u hladnoj, staroj, katolickoj crkvi.
Tragovi nekih ljudi koji su davno pohodili ovaj hram vidljivi su svuda oko
nas. Njih vise nema, a ni nihovih potomaka. Ostalo je samo ono sto su
ostavili iza sebe. Hram ukrasen po obicajima toga vremena i te konfesije.
Bojene skulpture i natpisi na nemackom ionako hladnu gradjevinu cinili su
jos hladnijom. Potreban je napor da bi prihvatili cinjenicu da su
prvobitni graditelji ulozili trud i ljubav u to, za pravoslavne veoma
strano okruzenje.
Iza niske pregrade koja razdvaja oltarski prostor od glavnog broda crkve,
nalazi se drveni sto na kome su kandila i svecnjaci, i antimis na kome
sluzi o.Ivan po blagoslovu nadleznog episkopa, g.Nikanora.
Nema Carskih dveri, ni djakonskih, nema zavese ;-)
Levo i desno od ulaza u oltarski deo, na ogradi, nalaze se ikone Presvete
Bogorodice i Gospoda Isusa Hrista. Na stolovima sa strane takodje nase
ikone. Sve deluje jako cudno za oko naviklo na jednoobraznost nasih
tradiconalnih hramova.
Ali, Crkvu cine ljudi koji su u njoj.
Zvuk zvona koja kao da hoce da izlete iz zvonika (nezne ruke brata Milana
:-) okupila su par mestana i Svetosavce u crkvu.
Pre Sluzbe, Hazdi Slobi i meni o.Ivan cita molitvu za ulazak u oltar, koja
se cita oltarskim prisluznicima prilikom "stupanja u sluzbu".
+++
MOLITVA ZA UVODJENJE U OLTAR glasi:
Blagosloven Bog naš...
Care nebeski (sa dizanjem ruku, mogu da ih dižu i prislužnici),
Trisveto, Oce naš, Jer je Tvoje Carstvo... 12 puta Gospode pomiluj, Hodite
da se poklonimo, Psalam 50.
Onda Tropar i Kondak hrama otpeva se pa se doticni uvodi u Oltar kroz južne
dveri i staje se sa Južne strane Sv. Prestola i govori onaj koji je uveden:
"Blagoslovi mene Gospode da se unesem u Oltar Tvoj sveti i da se poklonim
Svetome Presstolu Tvome i Tebi Gospode", i pravi veliki poklon kao pre ove
molitve (dva pre i jedan posle).
Ovu mollitvu uz poklone govori i sa Istocne i severne strane Svetog
Prestola.
Onda se otpeva Dostojno jest, i sveštenik pouci doticnoga kako se poslužuje
u Svetom Oltaru i št je crkvenjakovo (ako ima crkvenjaka).
+++
Ovu molitvu o.Ivan je dobio posle rukopolozenja od svog duhovnika,
stampanu u jednom starom dopolniteljnom ruskom trebniku (tacan naziv i
godinu stampanja poslacu kada se o.Ivan cuje sa svojim duhovnikom).
Posle molitve i blagoslova stihara, dva "mlada" oltarnika dobijaju
instrukcije o.Ivana, koji zapocinje proskomidiju.
Nakon citanja poduze liste sa imenima (Izmedju ostalih, sva imena sa
Svetosavlja i sa Facebooka koja su bila prilozena-negde oko 6 strana sa po
nekoliko stubova imena), i zavrsene proskomidije, Milan se opet istice
potezuci konopce zvona "za medalju":-) oglasavajuci pocetak Sluzbe.
Sa vozglasom "BLAGOSLOVENO CARSTVO...", sve dolazi na svoje mesto...opet
smo u pravoslavnoj Crkvi, i sve je poznato :-)
Nikola, iskusni pojac za pevnicom, nadoknadjuje hor.
Sloba se istice sa kandilom, ja sa svecama. Bratska "podela posla".
Sve tece uobicajenim tokom.
Nakon Liturgije, secenje kolaca.
Ira i Sloba su spremili lep kolac i ukusno zito.
Dragan Pavlovic iz Jakova (Serbian Folklor Asosiation) prijavljuje se za
sledecu Slavu i dobija deo kolaca kao novi domacin.
Iz crkve odlazimo u Omladinski klub u neposrednoj blizini.
Danijela i Aleksandra pripremaju "tamo nesto po kuhinji", Dragan secka
salatu, Ljilja i Ira postavljaju stolove, a Milanu, Ljubomiru Stojkovichu
i meni je zapao tezak posao nadgledanja kompletne operacije ;-)
Sloba sve organizuje, po obicaju. Pa mora i to neko. Njemu uvek najtezi
zadaci, ali on to hrabro nosi na svojim nejakim plecima ;-))
Nakon blagoslova o.Ivana koji nije skrivao svoju radost zbog uloge
domacina koja mu je pripala ove godine, zdusno smo prionuli slavskoj
trpezi. Obzirom da smo rano poranili, i da smo se prilicno zadrzali u
crkvi, nije nam palo tesko :-)
Ovom prilikom treba posebno pohvaliti Irin slavski kolac i zito, Ljiljinu
rusku salatu, Aleksandrinu i tortu o.Ivana, kao i majstorsku tehniku
seckanja krastavca za salatu brata Dragana iz Jakova :-)
Da je sve bilo ovako kako sam napisao, svedoce izvrsne fotografije sestre
Danijele koju smo jedva ubedili da ostavi kameru zbog torte (doduse,
bila je uvidjavna i nije dozvolila da je mnogo ubedjujemo... ;-)
I tako...doslo je i vreme povratka u Beograd.
Ostavili smo naseg ljubaznog bachushku Ivana i Glogonj, a mi smo se
prepuni utisaka (i slavske torte) vratili u realnost.
U ime svih nas koji smo bili u Glogonju, zahavljujem se o.Ivanu na
domacinskom doceku i ocinskom staranju.
Doci cemo opet da budemo u sabranju, i necemo cekati neku "posebnu
priliku" kao sto je bila ova.
Svaki dolazak i druzenje sa o.Ivanom je "posebna prilika" :-)
U Hristu
Vojislav zograf
