Помаже Бог!
Да не будемо пуно себични овај пут дајемо текст о путовању једног од верника, Данила Јаћимовића из Качарева
Put Ka Svetom Vasiliju
2012.
Putujemo gledam kroz prozor .Srbija mi je osirotela na njoj se vidi ekonomska kriza sve stoji ali mi idemo tamo gde je sve uvek novo i jedino novo pod Suncem ?Tamo gde su netrulezne mosti Svetog Vasilija .Visegrad stari most imam utisak da je jos tu strasni graditelj Abidaga sve mi izgleda novo iako su prosli vekovi ostavljamo most i idemo dalje .Prolazimo Srpsku Republiku i u Gorazdu vidim sve strahote rata .Idemo Preko Sutjeske gde je ostavljeno mnogo zivota sve to znam i osecam tu je negde i Sava Kovacevic ubijen ne Nemackom rukom nego nekom rukom iz svojih redova kukavicki u glevu.Napustamo ovo mucno ali lepo mesto i polako idemo ka Hercegovini punoj Jama ali i Zemlji Santica i Ducica i Save Vladislavica i onda iznenada prolazimo pored sela Korita tu je negde Jama tu su nasi novi Sveti Mucenici izgovaram im u sebi kratku molitvu gledam dalje prema Trebinju .Bog ovaj Grad nije stedeo u lepoti prvo vidim Crkvu na Hrupjeli pa Gracanicu Majko Bozija koliko lepote predivan Saborni Hram sve je lepo i Andjelkina kuca ostaje mi ovaj grad vecno u srcu.Idemo dalje ka cilju ka Ostrogu stizemo i krecemo .Gornji Manastir cekamo u redu da celivamo svete mosti tiho se molimo Svetitelju da nas pusti da iako gresni budemo pored njega.Ziv je sveti Vasilije telo mu je toplo ko i nama osecamo blagodat i spavamo a on nas cuva.Ujutru je rana Liturgija uzimamo u sebe Krv i Tjelo Hristovo ono naj svetije u Vaseljni .Moji su kumovi imali dar od Boga da pomognu da se kod svetitelja unese bolestan covek kakav su tek oni dobili Blagoslov od Svetitelja.Kod Crkve Mucenika Stanka me je uhvatila neka tuga ne mogu da unutra vrata su zakljucana da celivam Svete Ruke koji nisu tele da pokazu Manastir i u tom dolazi Devojka i Otvara Crkvu celivam ruke i pitam se o Promislu Bozijem.U Dajbabama celivamo mosti Svetog Simeona idemo dalje jedni ostaju u Petrovcu a mi idemo u Manastir Rezevice a tamo Otac Voja Bilbija rucamo u Manastiru a hrana je slatka kao med celivam mosti Optinskih svetim i provodimo divno vreme.Vracamo se opet je tama ali u Srcu svetlost i nada da smo bar malo bolji nego pre puta.
2012.
Putujemo gledam kroz prozor .Srbija mi je osirotela na njoj se vidi ekonomska kriza sve stoji ali mi idemo tamo gde je sve uvek novo i jedino novo pod Suncem ?Tamo gde su netrulezne mosti Svetog Vasilija .Visegrad stari most imam utisak da je jos tu strasni graditelj Abidaga sve mi izgleda novo iako su prosli vekovi ostavljamo most i idemo dalje .Prolazimo Srpsku Republiku i u Gorazdu vidim sve strahote rata .Idemo Preko Sutjeske gde je ostavljeno mnogo zivota sve to znam i osecam tu je negde i Sava Kovacevic ubijen ne Nemackom rukom nego nekom rukom iz svojih redova kukavicki u glevu.Napustamo ovo mucno ali lepo mesto i polako idemo ka Hercegovini punoj Jama ali i Zemlji Santica i Ducica i Save Vladislavica i onda iznenada prolazimo pored sela Korita tu je negde Jama tu su nasi novi Sveti Mucenici izgovaram im u sebi kratku molitvu gledam dalje prema Trebinju .Bog ovaj Grad nije stedeo u lepoti prvo vidim Crkvu na Hrupjeli pa Gracanicu Majko Bozija koliko lepote predivan Saborni Hram sve je lepo i Andjelkina kuca ostaje mi ovaj grad vecno u srcu.Idemo dalje ka cilju ka Ostrogu stizemo i krecemo .Gornji Manastir cekamo u redu da celivamo svete mosti tiho se molimo Svetitelju da nas pusti da iako gresni budemo pored njega.Ziv je sveti Vasilije telo mu je toplo ko i nama osecamo blagodat i spavamo a on nas cuva.Ujutru je rana Liturgija uzimamo u sebe Krv i Tjelo Hristovo ono naj svetije u Vaseljni .Moji su kumovi imali dar od Boga da pomognu da se kod svetitelja unese bolestan covek kakav su tek oni dobili Blagoslov od Svetitelja.Kod Crkve Mucenika Stanka me je uhvatila neka tuga ne mogu da unutra vrata su zakljucana da celivam Svete Ruke koji nisu tele da pokazu Manastir i u tom dolazi Devojka i Otvara Crkvu celivam ruke i pitam se o Promislu Bozijem.U Dajbabama celivamo mosti Svetog Simeona idemo dalje jedni ostaju u Petrovcu a mi idemo u Manastir Rezevice a tamo Otac Voja Bilbija rucamo u Manastiru a hrana je slatka kao med celivam mosti Optinskih svetim i provodimo divno vreme.Vracamo se opet je tama ali u Srcu svetlost i nada da smo bar malo bolji nego pre puta.
Ваш парох
Нема коментара:
Постави коментар